Prevodilacka agencija Libra

Prevodilacka agencija Libra Beograd okuplja dobro uigran tim diplomiranih filologa koje odlikuje veliko i dugogodišnje iskustvo u prevođenju tekstova.

Naš tim prevodioca i lektora nudi usluge prevođenja sa engleskog, nemačkog, ruskog, bugarskog, turskog, španskog, portugalskog, katalonskog, holandskog, kineskog i grčkog jezika na srpski jezik i obrnuto. Nudimo kvalitetno i besprekorno preveden tekst sa lekturom koja je uračunata u cenu prevoda. Za svaku konkretnu ponudu od trenutka preuzimanja materijala garantujemo da se završava u dogovorenom roku.

Prevodimo tekstove različitih dužina, stilova i tema. Prevodimo stručne tekstove iz oblasti marketinga, ekonomije, prava, informacionih tehnologija, elektronike, medicine, mašinstva, turizma, ekologije, umetnosti.

Nudimo usluge simultanog prevoda za engleski jezik.

Takođe, nudimo usluge prevođenja web sajtova, crtanih filmova, titlova igranih filmova, svih video i audio materijala, časopisa, književnih dela. Prilikom prevoda koji moraju biti završeni u kratkom vremenskom roku, nekoliko prevodilaca radi na tekstu uz međusobni dogovor oko ključnih reči i termina. Koristimo najnovije renomirane strane i stručne rečnike, kao i rečnike idioma i sinonima.

Kako rade naši prevodioci?

Kada dobijemo tekst za prevod, najpre ga u potpunosti pročitamo da bismo shvatili ideju i temu teksta. Zatim pronalazimo nepoznate reči, ukoliko ih ima. Ponekad je neophodno pročitati tekst i više puta da bi se u potpunosti razumeo pre početka prevođenja.

Prevodioci često rade i dodatne pretrage na internetu ako postoje nedoumice oko određenih pojmova ili same teme prevođenja. Ukoliko se prevodi stručni tekst, onda prevodioc i stručni saradnik zajedno rade tako što prevodilac usmeno prevodi, a stručni saradnik sluša, daje sugestije i ispravlja greške.

Zašto su ljudi prevodioci uvek bolji od mašina?

Živimo u vreme prave tehnološke revolucije – mašine i kompjuteri vladaju našim životima i umnogome olakšavaju naš život, sve češće i kada je u pitanju prevođenje tekstova. No, neizbežno se postavlja i jedno pitanje – da li postoje aspekti u kojima mašine i tehnologija mogu da podbace?

Nesumnjivo je da tehnologija može da odradi mnoge poslove brže i bolje od čoveka. Ali takođe postoje i oblasti gde je čovek nezamenjiv i daleko bolji od mašine. Jedna od takvih oblasti je prevođenje.

Jezik je nešto što samo ljudi mogu u potpunosti da razumeju i prevedu. Iako Google, Yahoo i Bing nude automatsko prevođenje koje je na zavidnom i impresivnom nivou, mašine neće moći nikada da se takmiče sa pravim prevodiocima. Različiti stilovi, konteksti, kulture i fine razlike u značenjima reči su tek nekoliko stavki koje mašine ne mogu da shvate.

Kada je u pitanju, na primer, prevođenje sa engleskog jezika na bilo koji drugi jezik, glavni problem sa kojim se mašina susreće je taj što vrlo često jedna engleska reč ima i više od 3 značenja. U takvim slučajevima, mašina nasumično bira jedno od tih značenja (jer ne može da razume kontekst) i automatski može pogrešno da prevede čak i ključnu reč koja se ponavlja u tekstu bezbroj puta. Time je ceo tekst poptuno pogrešno preveden.

Takođe, pojedine reči nemaju adekvatan prevod na ciljanom jeziku. One se onda moraju prevoditi opisno, što opet mašine ne mogu da rade. Isto tako, neke reči označavaju specifične pojave i procese u određenim stručnim oblastima (ili kulturama i društvima) i njih kompjuter ne može prevesti bez osobe koja poznaje detaljno tu oblast ili kulturu. Kod takvih pojmova koji treba da se prevedu i sam prevodilac ima nedoumice i muke, a zamislite kakav bi rezultat tek mašina izbacila. Najčešće bi ostavila reč neprevedenu na izvornom jeziku.

Takođe, pored leksičkih grešaka, veliki je broj gramaričkih grešaka koje mašine uveliko i neizostavno prave. Izostavljanje ili pogrešna upotreba članova, vremena, sufiksa, predloga – sve to može dovesti do veoma čudnih i jako loše prevedenih tekstova, a vrlo često i prilično smešnih prevoda. Time je kredibilitet korisnika umnogome ugožen. Zato je uvek bolje i sigurnije angažovati prave prevodioce umesto mašine, jer besplatne usluge koje kompjuteri nude mogu na kraju veoma skupo koštati.

I bez obzira na brzinu kojom kompjuterski čip može da procesuje informaciju i uprkos činjenici da je ta ista brzina čak 500 puta veća u poslednjih par godina, ljudski rezon i analitika ljudskog mozga su nešto što nikad neće moći da zameni mašina. Jer ako je to moguće, onda će mašine zameniti ne samo ljude prevodioce, već i njihove klijente – ekonomiste, advokate, inženjere, lekare…

 Prevodilacke agencije Beograd